„Kada ćeš otvoriti salon u … ?“ – jako često pitanje od kako sam u februaru ove godine odlučila da otvorim BJUTIK u Kragujevcu. Često mi se čini da ljudi olako shvataju potez otvaranja novog salona, pa sam odlučila da sa vama podelim ovaj tekst koji sam pisala još pre par meseci.
Sve sve vreme postojanja Bjutika (5 godina) mi smo se selili sigurno 6 puta (ako ne i više, iskreno prestala sam da brojim). Glavni razlog selidbe bio je uvek moja želja za proširenjem posla, za lepšim prostorom, i za vreme korone, jedna od boljih odluka, prelazak iz lokala u stan.
Svaki put kad bih pomenula selidbu, meni bliski ljudi su kolutali očima i bili protiv toga, jer em je neverovatno iscrpljujuće, em je finansijski izdatak.
Uvek sam znala da mi za samo preseljenje treba bar 2000 EUR, dok se srede zidovi, dokupi još nesto novo, sitnice na koje ode najviše para i nikad nisam sračunavala precizno, sve dok nije došlo do realizacije poduhvata BJUTIK Kragujevac. Tu sam rešila da zapisujem svaki trošak i imam jasan uvidu to koliko para treba za otvaranje novog salona.
Dakle, ceo prostor smo sredili za manje od mesec dana, budući da je lokal bio jako lep i u dobrom stanju, što je prednost kod uzimanja novih lokala/stanova. Možda vas skuplje košta zakup, ali smanjite trošak popravke neravnih zidova i izguljenih podova. Meni je to jako bitno, u svakom prostoru prvo gledam pod, tako da su mermerne pločice presudile kod iznajmljivanja lokala u Kragujevcu. Znači, za početak vam treba depozit plus prva kirija za lokal. Suma sumarum, nema dobrog prostora ni u manjim gradovima ispod 350 EUR.
Sledeća stvar je enterijer. Sve pričam iz svoje perspektive, tako da ja dosta ulažem u taj deo, jer želim da klijentima bude prelepo kad dođu kod nas, da uživaju i da sve bude kako sam zamislila u svojoj glavi. Takođe i nama koji smo na poslu celi dan mnogo lakše padne radno vreme kad radimo u prijatnom ambijentu gde je svakom ćošku posvećena pažnja.
Želela sam da Bjutik u Kragujevcu izgleda slično kao i Bjutik u Beogradu, pa sam izmenila boje na svoju ruku i znala u kompravcu sređivanje treba da ide (jer sam za Beograd imala dizajnera enterijera koji se potrudio da sve bude po mojoj zamisli). Znači, uštedeli smo na dizajneru, iako to možete i sami, Bjutiku Beogradu je veliki prostor i jednostavno nisam želela da mi se nešto ne sviđa ili da se ne uklapa, što se uvek dešavalo kad sam sama opremala prostor. Samo iz tog razloga, i da ne bih ponovno prepravljala greške, rešila sam da unajmim pomoć. Dizajneri su preskupi, i opcija je koji možete iskoristitii ne morate, tako da taj trošak neću staviti na spisak.
Za sam nameštaj, dok sam za Beograd sve pravila po meri (stolove, pult, zidnu dekoraciju), za Kragujevac sam se opredelila za solove iz Ikee, jer su bili lepi, a ne mnogo skupi, nisam želela da čekam izradu nameštaja i cena po stolu sa fiokama sa obe strane je bila oko 20 000 dinara. Fioke su jako bitne, budući da imamo uvek dosta materijala i neophodne su nam za skladištenje svega potrebnog.
U Ikei takođe pazarimo i svetlosne lampe, koje su odlične, a cena im je 2000 dinara, za jedan sto su vam potrebne dve lampe.
Takođe, u Ikei kupujem i radne srolice sa točkićima, jer su udobne, dodamo jastuče da nam bude udobnije i spojimo lepo i korisno. Pre sam mislila da su nam neophodne ekstra udobne stolice, a onda sam zaključila da nam većina gejmerskih stolica ne odgovara, budući da ne sedimo naslonjene, vec nagnute napred. Bitno je da sedalni deo bude mekan i da se trudimo da držimo kičmu što je ravnije moguće. Za celodnevno sedenje, nema udobne stolice. Cena jedne stolice je 6000 dinara, u ovom slučaju jz sam uzela 4. Za klijente sam birala fotelje koje su u kompletu sa trosedom/dvosedom i za sam nameštaj (dvosed plus dve fotelje) potrošila sam oko 50 000 dinara.
Za krečenje, lajsne, lampe, led panele na plafonu i sve stvari tog tipa sam platila nešto više od 1000 EUR. Uvek možete tu da prođete i jeftinije, zavisi šta birate.
Dalje idemo na sav materijal, i na njemu smo najviše potrošili. Kao što znate, ja sarađujem sa brendom Lab Queen i apsolutno sve što imam od materijala je njihovo. Za gradivne gelove, boje, gradivne gelove u boji, gelakove i bildere u bočici, turpije i sve ostalo što nam je od materijala potrebno sam uložila tačno 250 000 dinara. Mi u Beogradu imam pregršt raznovrsnog materijala i morali smo taj standard da zadovoljimo i u Kragujevcu. Zapravo, Kragujevac posluje sa možda trećinom materijala u odnosu na Bjutiku Beogradu, zato što sam birala sve ono što znam da je potrebno i da će se odmah koristiti, znači, kupovala sam planski.
Sledeća stvar na koju prelazimo je prijava salona, kupovina kase, koja košta oko 35 000 dinara. Ovde neću ubrojati platu i prijave radnika i poreze i doprinose, jer se to podrazumeva i nije početno ulaganje, već ono što je konstantno. Takođe, u trošak ulazi sve ono što se “ne vidi”, a što je neophodno.
Uniforme za zaposlene, hemikalije, potrebštine tipa kanti za smeće, sudova, šolja za kafu za klijente, osveživača, reklamna ploča za ulazna vrata, i cena svega toga ukupno bude oko 50 000 dinara i to je moj omiljeni deo opremanja salona. Uvek sam prva u Pepcu, u DM-u i svim radnjama tog tipa.
Moram da nagovestim da kada sam otvarala Bjutik, celo moje uređenje je prošlo sa nekih 1500 EUR. Pozajmljenih 1500 EUR. U tom trenutku sam prenela svoj stari sto iz stana, nisam kupovala materijal od nule, već sam koristila ono što sam već posedovala, kupila najjeftiniji nameštaj, ali beo i sladak da se slaže uz tadašnju zamisao. Zidovi su takođe bili beli, ali je dekoracija bila preslatka i devojačka. Napomenuću da je prvi lokal imao 16 kvadrata. Ukoliko uz nokte radite još nešto (pedikir, obrve, trepavice), trošak se uvećava jer morate imati i kozmetički krevet, čija je minimalna cen oko 25 hiljada, pedikir fotelju, oko 40 hiljada, materijal za obrve, trepavice ili drugu uslugu koju nudite. Takođe, ukoliko ste tek početnik i brinete se koliko ćeteposla imati, uvek savetujem da krenete sa više usluga, kako bi ste privukli veći broj različitih klijenata i zaradili više. Sve u svemu, otvara je salona jeste lepo, svi se uglavnom raduju, je ne razmišljaju o onome iza zavese.
View this post on Instagram
Pored finansijskog ulaganja, koje je za BJUTIK u Kragujevcu ukupno iznelo nešto više od 550 000 dinara, tu su i pomešane emocije. Strah od neuspeha koji je uvek prisutan, stres da se sve završi u roku, strah da li će kad se otvori, sve ići po planu. Iz mog iskustva, nikad ne ide sve po planu, ali ide najboljim mogućim tokom. Danas kad bacim pogled na sve ispočetka, na svaku selidbu, na samo otvaranje Bjutika, pa i sad ovog u Kragujevcu, sve je bilo mnogo bolje od mog plana za sebe.
Nadam se da sam uspela da vam pojasnim koliko je otvaranje salona kompleksna stvar, koliko je stvari koje se ne vide na prvu, ali i da vas ohrabrim da na svoj novi salon gledate kao na ulaganje koje će vam doneti puno uspeha i novca. Uvek se divim svim koleginicama koje ne žale da ulože novac i vreme kako bi radile u divnom prostoru, kako bi se njihovi klijenti osećali lepše, ali i one same.
